31 October 2014

Ecclesia semper reformanda est - an article in Russian

In honor of Reformation Day, I've decided to post a only-slightly-modified version of the article I wrote for an issue of "Der Bote" magazine last year. If you read Russian and would like to give me critical feedback, I'd be happy to be in conversation with you! And if you can't read Russian, just tell me what a wonderful article it was. :)

* * * 
Классическое богословие, ссылаясь на разум и Писание (например Иак 1.17), утверждает, что Бог «неизменяемый». Но сотворенный Им мир не разделяет с Ним это свойство. Темп изменений в нашем веке технологий и потребления очень высок. Нам не просто справляться со этой нестабильностью; мы стремимся к Богу и Его Постоянству. Поэтому некоторые считают, что Церковь, в отличие от всего остального в мире, не изменяется. За эту опору они держатся. Но такое понятие Церкви не имеет твердого богословского обоснования. Как говорится, только пьяный человек думает, что столб уличного освещения стоит при дороге для того, чтобы за него держаться. Трезвый человек знает, что он там, чтобы лучше видеть дорогу.

Будучи в Церкви, мы находимся в дороге: как и весь мир, мы пребываем в движении. Это известно давно, и именно об этом говорит известная богословская формулировка ecclesia semper reformanda est («Церковь всегда реформируется»). Она существует в разных вариантах. Например, более полный вариант звучит так: ecclesia reformata, semper
reformanda secundum verbi dei. То есть реформированная Церковь всегда должна находиться в процесс реформирования в соответствии со Словом Божьим. Эта формулировка часто приписывается Мартину Лютеру, но имеет более позднее происхождение (XVII в., Нидерланды). На сегодняшний день даже в Римско-Католической Церкви говорят: «история подтверждает, что Церковь всегда принимала так называемый кальвиновский принцип постоянного реформирования, хотя она опасалась применить его либо слишком радикально, либо слишком поверхностно» (Catholic Encyclopedia. “Reformation, Theological Basis.”).

Причина экуменического признания этой фразы — осознание наличия постоянных изменении в церкви в ходе истории. Если задуматься, то ни первое, ни пятнадцатое,ни какое-либо другое столетие нельзя назвать «золотым веком» Церкви, отличающимся идеальной моралью и полной ясностью в христианском учении. Конечно, многие центральные утверждения вероучения остались непоколебимыми. Но, в тоже время, в глаза бросается множество перемен. В этике оставались неизменными общие направления («люби ближнего»), в то время как более детальные нормы (например, отношение к рабству) менялись. В зависимости от эпохи те или иные этические проблемы занимали различные позиции, находясь в центре внимания или же отодвигаясь на второй план.

Что касается вероучения, здесь четко прослеживается развитие: от первых веков существования Церкви (когда только сформировались такие ключевые моменты, как канон новозаветного Писания и учения о Троице) через Средневековье (когда развивались, например, учение о благодати и учение о Причастии) и до наших дней (когда христианское вероучение должно реагировать на бурно развивающиеся научные представления о мироздании, о человеческом организме и т.д.).

Мысль о том, что даже Церковь не является оплотом стабильности, может сильно разочаровать многих. Не исключение здесь и лютеране, ведь мы не менее других христиан подвержены искушению делать из того или иного периода церковной истории «золотой век», нормам которого мы должны соответствовать. Но не стоит расстраиваться. Меняется всё земное. Евангелист Лука показывает нам, что жизнь Иисуса не является здесь исключением: Иисус «возрастал и укреплялся духом, исполняясь премудрости, и благодать Божия была на Нем» (Лк. 2,40). Оставаясь Богочеловеком, Иисус претерпевал изменения. Мы в Церкви должны быть вдохновлены этим примером: развиваясь, мы не перестаем быть телом Христовым. Наоборот, если мы как тело не развиваемся, остается единственная альтернатива – умереть.

Если реформация естественна и необходима для Церкви, возникает проблема: как мы можем понять, какие изменения нужны и какие, наоборот, поставили бы под вопрос всю нашу христианскую веру? Ведь существует опасность «реформироваться» настолько, что можно вообще выйти за рамки христианства (например, как мормоны или свидетели Иеговы). Христианская община сталкивается с этой проблемой с самого начала своего существования. Мы видим это в пятой главе Деяний апостолов, где Гамалиил дает очень полезный совет синедриону относительно нового течения в иудаизме (именно так христианство воспринималось в начале): «если это предприятие... – от человеков, то оно разрушится, а если от Бога, то вы не можете разрушить его; берегитесь, чтобы вам не оказаться и богопротивниками». (Деян. 5,38-39). Также в посланиях мы видим, что не всегда было легко сохранить самое ценное (1 Тим. 6,20), не лишаясь при этом нового – того, что Бог хочет видеть среди верующих (1 Фес. 5,19-21).

Здесь нам поможет данное Ярославом Пеликаном определение: «традиция – это живая вера мертвых, традиционализм является мертвой верой живых. Традиция живет в общении с прошлым, не забывая при этом, где мы находимся и живем сейчас, и что мы – это те, кто должен принимать решение. Традиционализм исходит из того, что нельзя попробовать что либо впервые, считает, что решение любой проблемы можно найти в якобы единогласном свидетельстве однородной традиции» (The Vindication of Tradition). Другими словами, мы не должны делать идола из своего прошлого, но сохранение его ценностей является необходимым для правильной реформации в настоящем. Главное – неустанно спрашивать себя: как наши слова и действия сочетаются с Благой вестью о любви Бога к нам через Иисуса Христа? Евангелие – вот наше мерило. И нам следует применять Его ко всем аспектам нашей церковной жизни – от диаконического служения и регулярности принятия Причастия до музыки и вопросов управления.

Это значит, что нам надо быть готовыми говорить и действовать не «по накатанному», отказаться от своих привычек. Конечно, Церковь – не товар, который мы продаем миру, – «теперь в новой упаковке!», а реформация – не рекламный подход. Речь идет о настоящем
духовном обновлении, поэтому ради проповеди Евангелия придется, быть может, пожертвовать чем-то нам дорогим. Ведь всегда есть риск, что Церковь может «забыть о своей первичной функции, о служении. Она может развивать пассивность, монотонность, механичность. Церковь способна начать понимать себя... как явление тех обетований, которые она сохраняет». Реформация – это «постоянное обращение, которое... позволяет Церкви оставить поиск собственной славы». (Leonardo Boff. Church, Charism and Power). Только через постоянный процесс обращения Церковь может соответствовать своему призванию.

Безусловно, невозможно совершить реформацию только собственными силами. Поэтому мы молимся об обновлении Церкви Духом Святым, чтобы мы в Теле Христовом «возрастали и укреплялись духом, исполняясь премудрости». Используя критический подход ко всему, что мы делаем, мы ощутим, что «благодать Божья» сопровождает нас на пути. И тогда станет очевидно: хорошо, что ecclesia semper reformanda est, ведь и мир тоже меняется.


10 October 2014

News from the General Synod of the Evangelical Lutheran Church of Russia

In my days (Sept 17-19) spent as a non-voting delegate at the General Synod of the Evangelical Lutheran Church of Russia, the church in which I serve, I was struck by two themes - peacemaking and mission. 

Bishop Alfred Eichholz from Kyrgyzstan, representing the Union of Evangelical Lutheran Churches (i.e., the association of Lutheran church bodies in most of the states of the former Soviet Union), spoke about peacemaking during the sermon at opening worship. Bishop Eicholz chose a timely theme, since all of us continue to be greatly concerned about the situation in Ukraine. It would not have been possible, I think, to find one common position among even the small number of delegates that attend the synod assembly, but it was at very least helpful to be reminded that as those who have been reconciled with God through Christ, we are to be engaged in the ministry of reconciliation. 

This was not unrelated, of course, to the theme of mission, which we spoke about more explicitly later in the day. Particularly important in this regard was the paper presented by the General Secretary of the Lutheran World Federation, Martin Junge. Dr. Junge gave a lecture that challenged synod delegates to think hard about the goals and limits of mission. Initial discussion seemed to indicate that there is a need to integrate at a deeper level that mission is not something we do, but that God does, not something that is one task of the church among many, but that in everything we do we would be seeking to work together with God to make God's love manifest.


A slide from Bishop Brauer's presentation on how
he imagined what our church could look like.

Such an understanding of mission, if I understand correctly, is held by Dietrich Brauer, my former student at the Novosaratovka seminary, Bishop of European Russia and recently the "Acting Archbishop" of the Evangelical Lutheran Church in Russia. Electing Bishop Brauer as Archbishop (without the limited time frame and scope of responsibilities that the word "Acting" suggested) will help this church go forward in a way that puts the theme of mission squarely in front of the whole church.  It was after hearing his report (not so much about the work that has been done as about his proposals for a common vision of our identity and call) that I realized that our church is making slow but significant steps forward, coming into its own, even as many long-term challenges remain with us for the time being. 


My responsibility at this synod was to speak about one of the ways we are addressing the church's long-term needs - education. I presented an initial report on my experience this year as the leader of the "Equipping for Service" project, an attempt to address the need for education in the church by organizing events (retreats, seminars, etc.) throughout this vast land. I've been blessed to have the opportunity to run this program so far, and am thankful for all of those (including some that might be reading this blog) who have helped support it.

My official commissioning as head of the "Equipping...." project.
Synod delegates, staff and guests

I will conclude this post by including here the note I wrote to Bishop Brauer on the day after his election as Archbishop. More than anything else it summarizes my feelings about the General Synod and my hopes for this church's future. 

* * *
Dear Bishop Brauer,

As a rule I usually feel quite awkward about either receiving or giving congratulations in the context of ministry in the church. It doesn't fit, somehow – after all, we acknowledge that our achievements here are not our own. We believe that successful ministry happens because in God's great mercy we have been provided with what is necessary to bring about that success – the right circumstances, the appropriate gifts, the proper skills, education, and character. Whether dealing with difficult situations or finding ways to take full advantage of new opportunities, we trust that the Spirit is guiding us. In moments like this, then, when we see before us a concrete manifestation of grace, my first reaction is to be thankful.

So instead of congratulating you, dear brother Dietrich, with your election as Archbishop of the Evangelical Lutheran Church in Russia, I would like instead simply to express my feeling of deep gratitude to God for providing you and others to help lead this church as it seeks to share the gift of Christ's love for a hurting world.

My thanks also goes out to you, personally. You have been a faithful steward of gifts that you have been given, setting an example (perhaps it is even appropriate to speak of a standard) of excellence in ministry. Your compassion, commitment, energy and vision for mission have already had a significant impact on the church here, and I consider it a privilege to have the opportunity to continue the journey of ministry together.

Yours in Christ,
Bradn